Копаоник, школарина

[Vukvuk]

Издвојено одавде: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=2704.0

ЕДИТ: Џо

С мејла:

Молим Вас, да ми одговорите да ли  се правилно изовара КОпаоник или
 КопАоник или КопаОник. Пратила сам на телевизији спикере, којима
 верујем да сугеришу лектори, и они акцентују ову реч на сва три
 начина. Такође, да ли се каже чланАрина или чланарИна. Због изговора
 ове и, њој по начину акцентовања, сличне речи шлолАрина или школарИна,
 имала сам више вербалних дуела.

Mislim da je najrasprostranjeniji akcenat Kopaónik, ali Obratni rečnik daje samo Kòpaonīk. Kopȁonik sam čuo od govornika kosovsko-resavskog.

Takođe, mislim da su rasprostranjeni akcenti školarìna, članarìna, ali Obratni rečnik daje školàrina (sekundarno školarìna), članàrina (gledam u njemu zato što sam se njega prvog uhvatio, neko bi mogao da proveri u RSJ).

[Duja]

Mislim da je najrasprostranjeniji akcenat Kopaónik, ali Obratni rečnik daje samo Kòpaonīk. Kopȁonik sam čuo od govornika kosovsko-resavskog.

Misliš,  Kopaònīk (ili Kopaònik)? Kopaónik mi je prilično neizgovorljivo.

Takođe, mislim da su rasprostranjeni akcenti školarìna, članarìna, ali Obratni rečnik daje školàrina (sekundarno školarìna), članàrina (gledam u njemu zato što sam se njega prvog uhvatio, neko bi mogao da proveri u RSJ).

Imali smo temu ovde:
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=1800.0
otprilike smo zaključili da norma daje prednost školàrini, ali ni da se rasprostranjen oblik  školarìna ne može odbaciti.

[J o e]

Ја за Копао́ник заиста нисам чуо, а веома сам помно пратио како све људи причају, јер ме је фасцинирао тај тројаки акценат. У Београду је угл. Копао̀ник-а. Али то је несистемски, јер би због дужине, коју свако -нӣк има, морало да буде онда Копао̀нӣк-Копаони́ка. Неко чак и тако изговара.

Најлогичније је узети изворни акцент (Копа̏оник) и ускладити га с нормом (Ко̀паонӣк). То је, штавише, облик који се користи у Шумадији и зап. Србији. Ја бих то задржао у норми.

8. s.r.

Правопис опет прави гафове с тим белинама. Таман на једном месту одштампају с размаком, ето на другом без.

[Vukvuk]

Misliš,  Kopaònīk (ili Kopaònik)?

Da. 

[Duja]

јер би због дужине, коју свако -нӣк има, морало да буде онда Копао̀нӣк-Копаони́ка. Неко чак и тако изговара.

Na primer, ja. A mislim i većina fellow Bosanaca (tzv. zémā ).

[Stoundar]

јер би због дужине, коју свако -нӣк има, морало да буде онда Копао̀нӣк-Копаони́ка. Неко чак и тако изговара.

Na primer, ja. A mislim i većina fellow Bosanaca (tzv. zémā ).

I ja.

[J o e]

1. Kòpaonīk
2. članàrina
3. školàrina

[Belopoljanski]

Ја за Копао́ник заиста нисам чуо, а веома сам помно пратио како све људи причају, јер ме је фасцинирао тај тројаки акценат.

Панчево, Зрењанин, Кикинда…? У мојој средини се готово искључиво тако изговара.

Ја, пак, никад нисам чуо Копа̏оник, Ко̀паонӣк. Чуо сам београдско Копао̀ник.

[Vukvuk]

Панчево, Зрењанин, Кикинда…? У мојој средини се готово искључиво тако изговара.

Ја, пак, никад нисам чуо Копа̏оник, Ко̀паонӣк. Чуо сам београдско Копао̀ник.

Ali nije to stvarno Kopaónik, sa pravim dugim, zatvorenim [oː], već poludugo, otvoreno [ɔː], na koje je dužina verovatno preneta sa ove izvorne dužine na kraju. (Ako je to isto ovo koje se čuje u Beogradu.)

[Belopoljanski]

Не знам да ли је право или неправо, али у праву си да се делује нешто краће него у речима где је дугоузлазни акценат на првом слогу. Али, опет, на предтпоследњем слогу је акценат и сасвим личи на дугоузлазни, а дефинитивно није дугосилазни, нити краткоузлазни или краткосилазни.

[J o e]

А како ти је генитив? Копао́ника?

А светионик?

[Belopoljanski]

А како ти је генитив? Копао́ника?

А светионик?

Сад стварно нисам сигуран да ли је Копао̀ника или Копаони́ка, требало би себе да уловим у тренутку када то спонтано изговорим. Чујем сваку од те две варијанте.

Светио̀нӣк.

[Astijanaks]

Зашто се нагласак речи Копаоник изводи из нестандардног локалног изговора те речи? Зар он просто није настао од глагола копати плус суфикс с дугим самогласником?

 

[J o e]

Зато што р. г. п. од ко̀пати гласи ко̏пао, па би онда добио Ко̏паонӣк. А и друге сличне именице имају -о̀нӣк.

Обичај је да се изворни говор узима као релевантан, с тим што ће се акценти на старим местима без по̂ муке пренети за један слог. Да не почињемо о оном Леско̏вац : Лѐсковац.

[Astijanaks]

Ха. Можда је у томе и проблем, код мене нагласак остаје краткоузлазни, не прелази у краткосилазни.

Него… Је ли ико од језикословаца о томе писао? Поготово мислим на Вука или Даничића? Јесу ли они икад експлицитно рекли „Аха, па нагласак смо чули овакав, но у стандардном систему по том и том правилу, због тога и овога, следи да је акценат овакав”?

То правилно би онда важило не само за Лесковац него и за Котор, зато је нагласак и ту краткоузлазни?