’Lajkovati’ — termin sa Fejsbuka

[Бруни]

То ми даде идеју за нову тему…
 

EDIT: Ova tema je izdvojena iz Svaštare, pa sad dodajem ovde pitanje, iako sam malo detaljnije objasnila nešto niže.

Kako reći na srpskom ’lajkovati’, termin koji je nastao i koristi se isključivo na Fejsbuku?

Svi sigurno, manje više znate šta to znači: ako vam se dopadnu neka slika ili neki komentar, kliknete na ’Like’ ispod slike ili komentara. U srpskom prevodu, to dugmence se zove ’Sviđa mi se’. Do ovde, sve je sasvim ok. Ali, kako nazvati samu radnju klikanja na to dugme?

[Belopoljanski]

Хтела си да допадаш слику.

[Belopoljanski]

А пази ово:

– Допала ми се Јеленина слика, али је нисам лајковао, нећу да зна.

– Е, Мишо, лајковао сам ти ону фотку реда ради, али ми се уопште не допада.

И упоредити са:

– Допала ми се Јеленина слика, али нисам хтео да кликнем „Допада ми се“, нећу да зна.

– Е, Мишо, кликнуо сам „Допада ми се“ за ону фотку реда ради, али ми се уопште не допада.

Или, не дај Боже:

– Допала ми се Јеленина слика, али ми се није допала, нећу да зна.

– Е, Мишо, допала ми се она фотка реда ради, али ми се уопште не допада.

[Шоми]

Тако се и увуку те глупе речи у изражавање: дифолт, лајковати, хејтовати и томе слично, па вам онда не ваља ни један превод… Онда је енглески „узвишен“, „има речи за све“, „зашто да смишљамо превод кад већ можемо преузети готову реч“… Не знам да л’ се тако петљате и у друге науке, па прекрајате установљене изразе и термине… ?! Пошто вам сигурно није интуитивно шта у грађевини значе јастук, венчаница, рог, кљешта, основица, баџа, подвлака, подлошка, навртка и тако даље, и тако даље, ајде мало да ми солите памет како да уклопимо то да свима буде јасно на први поглед, пошто вам је очигледно мрско да научите шта значи то у контексту. И нешто нисам убеђен да вам је тешко да разликујете операцију или синус у медицини и у математици, или домаће речи постале од истог корена (маст, маслац, масница, маслина, мастило, масло, мазиво…), али зато не дај боже да скујемо нову домаћу реч од неке друге и научимо њено значење или да научимо шта је предложак и зашто је баш тако… Не, то је табу!

И тако, само ви лајкујте и даунлоудујте и аплоудујте и дифолтујте и интерфејсујте и браузујте и… То је српски манир… Сад се ту уклапају и ови таленти који су одлучили да је само запета и сличне глупости — прикључише се онима са њиховим махрамама, гумбословима и śekirama…

[Belopoljanski]

Енглески је узвишен језик, а српски је језик нижег реда.

Шалу на страну, Шоми, видим да те овакве теме страховито погађају. Ако си лично ангажован на преводима и на пропагирању тих решења које често помињем, реци па да спустим мало лопту. Уопште ми није циљ да те провоцирам, нити онога ко се тиме бави. Понекад се избор речи око онога о чему се говори значајно мења у зависности од тога ко све то слуша.

[Бруни]

Ma, Miki, daj spusti loptu malo. ’Lajkovati’ se odnosi na specifičnu radnju koju radiš na FB, i van nje nema nikakvog smisla. Dugme ’hejtovati’ ne postoji na FB (mada je često vrlo potrebno, kao i ’pjukovati’ ), ali da postoje, takođe bi trebalo smisliti neko ime za to.

Kako bi inače rekao: "Obeležio sam Jeleninu sliku da mi se sviđa."

Jer, to je zapravo ono što radiš. Kad bi rekao "Sviđao sam Jeleninu sliku.", ne bi bilo ispravno. Kad bi rekao, "Sviđa mi se Jelenina slika, ne govoriš zapravo da si bilo ša uradio, a zapravo hoćeš reći da si kliknuo na ono ’Sviđa mi se’, na FB što stoji ispod svakog komentara.

Nove tehnologije nam dolaze sa engleskih govornih područja, a sa njima i neke sasvim nove pojave, novi postupci, akcije, za koje u srpskom nemamo reči, pa stoga nam dolazi i terminologija. Strane reči, posrbljene, dobijaju potpuno nova značenja.

Eto, to je bila moja ideja, da porazmislimo kako da na srpskom kažemo ’lajkovanje’, a da za to ne moramo upotreviti više od dve, tri reči.

Kako bi ti rekao, ’Lajkovao sam Jeleninu sliku.’?

[Belopoljanski]

Хм, оно горе сам писао на Сваштари и више као о једном технолошком жаргону. Не бих да испаде да сам за нормирање глагола „лајковати“, јер нисам. Само показујем на који начин се укоренио да је, унутар фејсбук-популације, савршено јасно на шта се мисли.

Ово је само део фејсбук-жаргона који постоји и трајаће док постоји фејсбук-манија, а затим заувек нестати. „Френд“ ти није пријатељ, него контакт на фејсбуку („Додао сам маму као френда“, „Френд ми је на фејсу, али се уопште не дружимо“, додати организацију или клуб као френда итд.), као што и глагол „додати“ значи додати некога у листу контаката („Јеси ли додао Перу?“, „Ај’ ме додај на фејсу, послаћу ти захтев“). „Лајковати“ међу онима који се служе овим интерним жаргоном значи притиснути Like на нечију изјаву или слику. Као што и у РПГ супкултури „самоновати“ (од енг. summon) значи призвати одређени ентитет, али конкретно бацањем магије по имену summon.

[Бруни]

Dobro, taj ’frend’ je zato što ljudi koriste uglavnom engleski interfejs, a ne srpski (koji je inače, očajno preveden). Meni se nije ustalio taj ’frend’, nego kažem lepo ’prijatelj’ (pošto koristim srpski na FB). Međutim, ako moram reći da sam kliknula na ono ’Sviđa mi se’, ne znam kako da kažem drugačije nego lajkovati.

Inače, to je vrlo slično onom preporučiti / ne preporučiti kod novinskih članaka u onlajn novinama. Možda tako, preporučiti, preporučio sam?

[Duja]

Тако се и увуку те глупе речи у изражавање: дифолт, лајковати, хејтовати и томе слично, па вам онда не ваља ни један превод…

Ih, bre, al’ nam ishejtova temu… 8)

[Шоми]

„Френд“ нисам чуо у широј примени у својој околини, обично се говори „пријатељ на Ф-у“ — макар код ових што мене гњаве да се придружим тој глупости. Даље, чујем како су неки „дали палац (горе)“ на неку слику и томе слично, мада ретко.

Измена: порука прилагођена теми да се не би ширила расправа.

[alcesta]

Valjda je "dati palac gore" prevod od lajkovanja. Ne znam, ali pretpostavljam jer uz opciju like vidimo onu sličicu palca.

[Belopoljanski]

Мики, овде си мало пренаглио. Тема је са Сваштаре и оно што сам написао на почетку је поприлично „сваштарски“. Говорим о жаргону и хајпу, а то су ствари које имају везе са одређеном супкултуром и имају свој рок трајања. Поготово у ово брзо време када нам технологија од пре свега 6 година делује као преисторијска (аналогне телефонске централе и интернет преко њих, мобилни телефони на којима су тек почеле да се појављују полифоне мелодије, телевизија преко обичне антене са појачивачем итд.). Да, критиковао сам ону закрпу и још понешто и, да, хвалио сам предложак и сучеље, а ова прича са тим нема везе. У једном необавезном ћаскању сам изнео примедбу како је бесмислено хејтовати лајковање и дао пар примера из свакодневног говора и то је то. Разликујем жаргон, интерне фазоне и стандардни језик и у прва два случаја се не либим да користим језичке мутанте. На пример, уместо да нарежем на диск, да спичим на диск.

[Шоми]

Па то: „палац горе“ или „дати палац“ или „дати палац горе“ (остатак моје тираде није нарочито битан за ову расправу, а почело се у Сваштари, па сам се зато био расписао).

П. С. Белопољански, написао сам и ја то што си ти приметио у загради…

[Đorđe]

Preuzimanje reči iz stranih jezika u novim kontekstima je sasvim normalna stvar.

Kada ja, seljak sa Dinare, dođem na Facebook, koji je na engleskom (verovatno je bio na engleskom pre no što se pojavio prevod na srpski), i kada tamo naučim neki sasvim novi koncept „kliknuti na dugme Like /lajk/ da kažem kako mi se sviđa slika, da obznanim kako sam je video, ili što god“, najnormalnija stvar (u svakom jeziku) jeste da se uz novi koncept prihvati i gotova reč koja ga označava (u ovom slučaju lajk), i da se ona potom uklapa u jezički sistem (a da se uklapa, vidimo po tome što postaje morfološki produktivna: sad ja sâm, seljak sa Dinare, pravim i konjugiram glagol lajkovati).

Ideja da ću ja, seljak sa Dinare, kada dođem na Facebook i na njemu naučim novi koncept koji se tamo zove /lajk/, umesto da naučim i prilagodim novu reč, i to je to, reći: „Aha, to je Like na engleskom, a daj da vidim kako bi to moglo da se prevede na moj jezik“, izuzetno je neprirodna i takvo što ne događa se u ljudskim jezicima. Događa se u preskriptivističkim obznanama, u standardnim jezicima čiji lingvisti neguju purističku tradiciju. (Pa kažu: „Ajde, molim vas, dečki, nemojte vi više da govorite tako kako svi govorite, nego uzmite, ljubimo vas, ovu dobru, divnu reč što smo vam je mi kovali, kovali, kovali, pa vam ju lepo sakovali u zamenu za — puj to! — prljavu tuđicu.“ Ali mi nismo takvi, zar ne?)

I to je tako bilo i sa turskim i sa nemačkim i sa francuskim, pa i sad je sa engleskim. Besmisleno je optuživati ljude za pomodarstvo zbog toga što samo rade po onome što im je prosto usađeno u psihu. Vidim nešto novo što se zove tako i tako — naučim to novo u paketu sa njegovim zvanjem; kako ću drugačije?

[Belopoljanski]

Па, да.