Мало или велико слово после две тачке?

[Rancher]

Пажња: Системска датотека је обрисана.
Упозорење: пронађен је вирус.

Дакле, да ли је исправан први или други пример? Досад сам користио мало слово после две тачке у овом случају, али не бих знао да ли је исправно.
Измена: иста ствар ме занима и за набрајање по ставкама.

Програм вам омогућава да:
– скенирате рачунар
– уклоните вирусе…

[Бруни]

Na prvo pitanje, odgovor je malo slovo, kad god se radi o nabrajanju. U tom tvom primeru, ja mislim da može i veliko slovo, jer nema nabrajanja, nego mi to više liči na primere iz tačke 164.2. tj. kao bibliografije:

Đuro Daničić: Srpski akcenti.

U tvom primeru, počinje nova rečenica iza dve tačke, pa mislim da treba veliko slovo (dakle, nije nabrajanje). Sad, nisam sigurna, tako da za to bolje sačekaj još nečije mišljenje.

Što se drugog pitanja tiče, mislim da je Joe to već negde pričao, ali ja ne mogu da nađem. Ako se ne varam, u ovom tvom primeru gde su teze zapravo nabrajanje, ređa se kao rečenica:

Program omogućava da:
- uklonite viruse,
- skenirate računar,
- bla bla bla,
- bla bla bla.

[J o e]

У библиографији се пише велико слово јер је почетна реч део властитог имена!

И у једном и у другом случају иде мало слово. Потражи у нашем правопису, мислим, под цртом.

[Бруни]

E, ja trazila pod Dve tacke. I u P10 (dobila sam ga, konacno!). I nista ne pise za ovakve slucaje.

(Kakve veze ima crta sa dve tacke?  )

[Шоми]

(Црта је један од знакова за набрајање, а после двотачке обично иде неко набрајање.)

[Бојан Башић]

Joe, nisam siguran da si u pravu kad kažeš da je u prvom primeru dozvoljeno isključivo malo slovo. Rekao bih da nastavak posle dvotačke može, skupa s najavnom rečju, činiti celovitu rečenicu (i tada se, jasno, koristi malo slovo) — ali da, s druge strane, posle dvotačke može ići i samostalna rečenica (u kom slučaju veliko slovo jeste opravdano). U prvonavedenom Rancherovom primeru („Pažnja: Sistemska datoteka je obrisana.“) deo posle dvotačke svakako se može shvatiti i kao zasebna rečenica, pa ne vidim razlog za zabranu velikog slova.

Zaključak br. 9 Odbora za standardizaciju jezika donekle opravdava ovakvo tumačenje:

Ako se otvaraju zasebna poglavlja, s crtom ili bez nje, ona, ako su kratka i neposredno oslonjena na uvodni iskaz, u čijem su „sastavu”, mogu počinjati malim slovom; kad su posredi celovite rečenice, odnosno pasusi, nužno je pisati veliko početno slovo.

Istina, ovde je reč em o nabrajanju, em o stavkama koje se smeštaju u zasebne redove — ali ono na šta skrećem pažnju je prosto mehanizam iza ovakvog pravila, i verujem da isti mehanizam funkcioniše i u gornjoj nedoumici.

[J o e]

Имамо ли ми у ствари сигуран пример где мора ићи велико слово иза двотачке, осим код управног говора? Ни у П93 ни у П10 то нисам пронашао, па почињем да доводим у питање.

Ја реченицу Пажња: системска датотека је обрисана доживљавам исто као Пазите: системска датотека је обрисана, где су први и други део целовита реченична структура која се може исказати и узрочним односом.

[Бруни]

Ja sam nekako te Rančerove rečenice videla kao zapravo dve rečenice zato sam i mislila da treba veliko slovo. Kao da iza onog Pažnja (ili Pazite, meni je to sasvim svejedno), ide uzvičnik. Npr.

Pažnja! Sistemska datoteka je obrisana! = Pažnja: Sistemska datoteka je obrisana!

[Шоми]

А по мени може доћи ту комотно и црта, па ми је логичније у свим случајима мало слово (наравно, ако се ово прво не завршава неким завршним реченичним знаком [„?“, „.“, „!“…]): Пажња — системска датотека је обрисана!

[Бруни]

A da i je uopšte dobro da tu stoje dve tačke? Zar nije bolje da stoji ili uzvičnik ili ta crta?

[Шоми]

Па добро је и с двотачком. Као кад кажеш: Напомена: бла-бла, Савет: бла-бла, тако може и Пажња: бла-бла.

[Бојан Башић]

Имамо ли ми у ствари сигуран пример где мора ићи велико слово иза двотачке, осим код управног говора? Ни у П93 ни у П10 то нисам пронашао, па почињем да доводим у питање.

Možda nisam dobro razumeo pitanje, ali nije li jedan takav primer dat baš u Zaključku na koji sam uputio?

Odbor za standardizaciju srpskog jezika utvrdio je nekoliko zaključaka:

— Prvi od njih tiče se usklađivanja kompjuterskih tastatura i kodnog rasporeda slova;

— Drugi se odnosi na prevođenje softvera s engleskog na srpski jezik;

— Treći (interni) tiče se monografemskog usklađivanja ćirilice i latinice, a eventualno i redosleda slova u njima.

[J o e]

Ту се свака ставка пише у новом реду. Имамо ли пример за континуални запис?

[Шоми]

Odbor za standardizaciju srpskog jezika utvrdio je nekoliko zaključaka:

— Prvi od njih tiče se usklađivanja kompjuterskih tastatura i kodnog rasporeda slova;

— Drugi se odnosi na prevođenje softvera s engleskog na srpski jezik;

— Treći (interni) tiče se monografemskog usklađivanja ćirilice i latinice, a eventualno i redosleda slova u njima.

Лично ми се не допада овакав запис, тј. смета ми само тачка и зарез у прве две реченице, јер иако се ради о набрајању, ја бих стављао тачку на крају сваког исказа. Овакав запис ми делује као негде између — ни тамо ни овамо.

[Бојан Башић]

Лично ми се не допада овакав запис, тј. смета ми само тачка и зарез у прве две реченице, јер иако се ради о набрајању, ја бих стављао тачку на крају сваког исказа. Овакав запис ми делује као негде између — ни тамо ни овамо.

Dopuštena je i samo tačka (napominje se u tekstu iz kog je primer).

Ту се свака ставка пише у новом реду. Имамо ли пример за континуални запис?

Mislim da novi red ne utiče na veliko slovo, jer se u istom Zaključku navodi i primer s malim slovima (takođe sa svakom stavkom u novom redu). Razlika je upravo u tome da li su stavke zasebne rečenice — ili pak čine rečeničnu celino skupa s najavom. Ne vidim zašto ovakav rezon ne bi funkcionisao i u slučaju kontinualnog zapisa.

Evo i primera kontinualnog zapisa u kom mi se, lično, čini da se malo slovo ne može opravdati.

Mere bezbednosti: Čuvati izvan dohvata dece. Prilikom upotrebe nije potrebno korišćenje ličnih zaštitnih sredstava. Ukoliko boja dođe u kontakt s očima, treba ih isprati vodom. Ostatke od boja ne prosipati u kanalizaciju i prirodu.

Ti bi i ovde napisao malo Č?