Српски језички атеље
Српски језички атеље => Правопис => Тему започео: Бруни у 21. 10. 2010. у 00.14
-
Још једно питање са мејла: да ли је још увек плеоназам, и ако јесте, зашто?
Ја бих рекла да није плеоназам, већ обичан израз, али нисам сигурна. Шта кажете?
-
Није плеоназам, зато што сваки од прилога носи друго значење, а заједно имају неко треће. Плеоназам је, рецимо, прилог чак штавише иначе дапаче (изговара се у једном даху, не треба отезати).
-
Клајн каже да су то пуристи забрањивали под изговором да је у питању германизам, што је сасвим могуће. Он то дозвољава јер се среће и код добрих писаца.
Стога је логично да се сврста у окамењене изразе, којима нема смисла тражити порекло и накнадно их исправљати. Уосталом и РМС га бележи (под увек).
-
Није плеоназам, зато што сваки од прилога носи друго значење, а заједно имају неко треће. Плеоназам је, рецимо, прилог чак штавише иначе дапаче (изговара се у једном даху, не треба отезати).
То нема прилошку вредност. (Упозоравам да ја ових дана не проваљујем лако кад се ко шали а кад је озбиљан. [emb1])
-
Нисам се шалио (сем у другој реченици), мислио сам да израз има прилошко значење. Где се сврстава?
-
То спада у текстуалне конекторе. Нема конститутивну вредност у реченици, него служи за кохезију текста. Исто као и међутим, наиме, но, ипак и сл. По врсти су то углавном речце, а могу бити и везници.
-
Фала.
-
Енитајм (или, по Прћићу, анитајм). ;)