Нема сумње да палату данас у Београду називају Игуманова и нека тако и остане. Тему разматрам само теоретски: да ли је овакав облик назива исправан или није?
Кад би задужбинар био неки манастирски игуман, присвојни придев би гласио игуманов и назив палате био би оправдан. Међутим, палату је српском народу завештао Сима Игуманов. Присвојни придев од овог презимена по мени може да гласи само Игумановљев.
У случају облика игумановова (палата) постоји услов за хаплологију, до које је неоправдано дошло у актуелном изговору имена (игумановова минус једно ов = игуманова), а тиме је, поред осталог, изгубљено и значење основне речи.
Ни сама хаплологија не подвргава се хаплологији. Да није тако имали бисмо хаплогију.