U pravu si da nije paukal, ali nije ni muški, nego srednji rod množine: Sva šesnaestorica su slavila. Lud jezik načisto… 
Гле сад… Па није ни средњи, него женски:
шеснаесторица-шеснаесторице̄-шеснаесторици. Само ово
су конгруира по значењу.
Што се тиче осталих твојих примера,
двоје, десет и
много се понаша исто:
Двоје људи је славило / су славили (предност првом), а
двојица и
два различито од тога, али међусобно исто:
Двојица су дошла / су дошли (предност првом).
Постоји тежња да се ови потоњи понашају као први:
Сад је два сата по подне, па и
Стигло је милион долара, па и, уопштено,
Прошло је месец дана (→
Седели су читавих месец дана)… Милош Ковачевић пише врло неповољно о томе, док смо се ми на форуму углавном изразили афирмативно.
Дакле, нормирано је само
Била су их двојица, Њих су биле две, док је, под утицајем опште тежње, разумљиво и
Било их је двојица/две.
А то је, Дујо, свакако субјекат, не предикатив. Само ме занима је ли и у једној новијој граматици (осим Љ. Поповића и Стевановића, где није) описана та посебна конструкција:
Тањира је/има десет, Писама је шест / Шест их је, неалтернативна са
*Десет тањира је, *Шест писама је. Ту именичка реч у партитивном генитиву, изгледа, није део синтагме, него нека валенца глагола.