Ја сам чуо, а како је и кад настало – не знам (могуће чак као реакција на кварење исправног „као озебао (човек) сунце“). Зимско сунце у ведром дану, сунце кад су дани већ осетно дужи, али је и даље ледено; фебруарско сунце које из топлог дома делује вруће, али баке свеједно натронтавају децу одећом не дозвољавајући им да излазе слабо обучени јер је то сунце „озебло“ итд.
И саму изреку „чекати као озебло сунце“ доживљавам (и примењујем) у смислу да је неко у страшно лошој ситуацији и чека сламку спаса која га неће избавити, али ће му бар на неко време продужити опстанак. Чекање нечега што ће спречити велику пропаст, много значи у датом тренутку, али од чега нема неке велике вајде. Логику видим у томе да и озебло сунце донекле смањује хладноћу зимских ноћи и облачних дана, наговештава да се зима ипак полако завршава, али само по себи још увек ништа не значи.
На пример, када некоме треба да легне плата од 15 хиљада, за текући месец му треба бар 20, али је остао без динара па и то не може да дочека.