Meni ženim je, oženi me zvuči bolje nego ženim se njom(e), oženi se mnome. Google nalazi čak 259 rezultata za ženim je, prema pet za ženim se njom i tri za ženim se njome. Tako da neće baš biti da je lokalizam.
Не, то. За оно
селим уместо
селим се и
усељавам уместо
усељавам се сам рекао – израз „женити“ у значењу „женити се“, на том истом подручју је предоминантан. Ван њега га има, али не у толикој мери. И не баш „локализам“, реч је о прилично великој територији можда целог ијекавског говорног подручја, али да не дајем оцене по том питању јер нисам сигуран. Конструкцију
женим жену доживљавам као део говора наших људи са широког подручја од Босне преко Далмације до Славоније.
Код мене у Банату је у локалном говору уобичајеније да се, уместо
киме, каже
с киме:
Оженио ти се син? Јесте? А с ким се оженио? Оженио се с Љубицом. Према норми (и логици израза), то коригујем избацивањем оног
с(а), али
оженити жену је нешто што ми једнако боде уши као и уселити у стан или иселити из државе. Разумем да многима који су се довољно рано сусрели са таквим изразима они нису толико чудни, али, ето, ја морам да кажем да мени јесу.
И, наравно, ради се о дубоко субјективном ставу. Наравно да се нико неће бунити ако неки израз из говора са којим се он сродио уђе у норму, а да га претходно тамо није било, али ће осећати и исказивати отпор да неки израз који му је туђ и који је био окарактерисан као неправилан напрасно уђе у норму.