Раде, под "бесплатним" се мисли на то да је софтвер бесплатан за крајњег корисника. …У основи и freeware софтвера и free as freedom софтвера је његова бесплатност за коначног корисника, а мислим да је питање могућности даљњег умножавања, размене и дељења овде мање важно.
Мени је жао што смо уопште скренули с теме, и што причамо о софтверу на форуму, посвећеном језику. Цео ланац дискусије вероватно прво треба да се пребаци у сваштару, а онда бисмо евентуално могли да продужимо, јер је ово широка тема која укључује питања интелектуалне и физичке слободе, финансијских и државних монопола, крваве борбе на тржишту, демократије и тако даље и тако ближе.
Док човек не поради мало као систем-администратор, не може да оцени предности и мане слободног или власничког софтвера (И један и други имају предности и мане). Силом прилика, и то сам радио неких пет година, одакле и моје опредељење за слободан софтвер, а for the record прву сам копију начелно бесплатног SuSe Linuxa уредно платио.
Freeware, сем дела имена, није исто што и слободан софтвер. Ако је под Виндоузом, он је најчешће затворен, препун реклама (не баш сваки) и врло ограничено употребљив. Не знам да ли имам један или два примерка freeware softvera на неком од компјутера. Хвала, то није то.
Малопре сам описао да слободан софтвер не мора бити бесплатан,
рачунајући ту и крајњег корисника. Не само то - ако је неки софтвер слободан, уопште не мора да значи ни да је јавно доступан; то само значи да он није подложан ограничењима које има власнички софтвер. Из угла крајњег корисника цена је сигурно фактор, и то врло важан. Међутим, "бесплатност" неког софтвера за крајњег корисника никако не претеже над неким другим аспектима, на пример, далеко је важније да ли му тај софтвер завршава посао, или не. Само једна илустрација: ја сам поред осталог одговоран за одржавање архиве моје фирме. Нека документа у електронском облику треба чувати трајно, а то у пракси значи барем онолико, колико постоји и фирма. Како чувати датотеке са затвореним графичким форматима 20-30 година? Надати се да ће AutoCad постојати и 2050, кад моји наследници буду радили ревизију подземних инсталација и када буду морали да погледају старе цртеже? Једини излаз су софтвери отвореног кода с добро документованим форматима који ће моћи да се и у далекој будућности конвертују у формате који тада буду постојали. Дакле, суштина није у томе што је дати софтвер бесплатан, него у томе што ми власнички софтвер не завршава посао и не обезбеђује континуитет пословања.