Правопис не предвиђа такве случајеве. Има само ова два модела:
(1) Високи Дечани, Свети Петар на Лиму;
(2) Црква Успења, Храм Светога Саве.
У првом моделу реч црква, храм, манастир не би била део назива, већ описни атрибутив, будући да се синтагма може употребљавати и без ње: Био сам у Високим Дечанима / Био сам у манастиру Високи Дечани. У другом случају нека од тих речи је већ употребљена у називу као главна, а остали чланови су атрибути: Био сам у Цркви Успења / Успенској цркви.
Ово је неки — чини ми се, невешти — амалгам, као у доба соц-бирократизма, где свака организација мора имати шири описни и ужи фигуративни назив, као Основна школа „Петар Кочић“, Фудбалски клуб „Црвена звезда“. Цркве немају своје „фигуративне називе“, осим ако то није традицијом устаљено, већ се увек именују општом речју (црква, храм) и називом празника коме су посвећене. У овом случају ја бих написао или Православни храм Сабора светих апостола или, нерадије, православни храм Сабор светих апостола. (Мада би свети апостоли могли ићи и по моделу Света браћа.)
