Српски језички атеље
Српски језички атеље => Семантика и етимологија => Тему започео: Александар у 17. 04. 2012. у 23.05
-
Поздрав свима.
Видим да П10 каже лектор, лекторат, лекторка (дат. -ки) како сам и до сада мислио. Не знам да ли ова реч потиче из енглеског, али видим да се на енглеском каже lector па верујем да заправо потиче. Резултат рада лектора (лекторке) је лекторат. Међутим, зачудио сам се мало када сам на једном месту видео да се посао којим се баве лектори (лекторке) зове лектурисање а не лекторисање (како сам мислио а и даље мислим да је исправно). Ако је резултат рада лектора (лекторки) лекторат онда је логично да они раде лекторисање а не лектурисање. Циљам на то да овај проблем заправо потиче од (код неких) погрешно усвојене именице лектура а не лекторисање како сматрам да је правилно, а и П10 ме у то убеђује.
Замолио бих вас да ми кажете шта мислите о овоме. Верујем да нисам промашио потфорум за ову тему пошто мислим да ова тема има везе за транскрипцијом.
Унапред вам хвала.
-
Нема везе с транскрипцијом, него са значењима речи, тј. семантиком. Сад ћу да преместим.
Иначе, лектор ради лектуру или лекторисање. Лектурисање ја барем нисам никад чула. Другим речима чита текст који су други написали и исправља граматичке и правописне грешке.
-
Da, često sam nailazila na te zabune pa sam morala nekoliko puta da proveravam jer ljudi često pričaju o lekturisanju. Sigurno je zbog imenice lektura, barem ja neki drugi razlog zabuni ne vidim. Ali lektura je sasvim pravilan oblik i znači isto što i lektorisanje, kao što reče Bruni. Lektorat se odnosi na posao lektora kao zvanja na fakultetima, a ne lektora koji ispravlja greške pred štampu.
-
Ја нигде не видех да П прописује ЛЕКТУРИСАЊЕ. Верујем да , аналогијом према ЛЕКТОРАТ, посредно прописује ЛЕКТОРИСАЊЕ.
-
Pa i ne propisuje. Nema lektorisanja u P10, ali ga ima u KŠ.
-
Зашто би правопис доносио све чланове једне породице речи? Наведено је оно што је у нечему спорно.
Глагол је лекторисати, па отуд и лекторисање (не лектурисање). Шта фали лектури (апсолутно регуларна глаголска им. од романског корена, уп. коректура)?
Лекторат је, колико знам, некаква катедра или њен део у универзитетској установи где се изучава неки језик (види (http://www.google.rs/#q=lektorat&hl=sr&lr=lang_sr&tbs=lr:lang_1sr,qdr:y&prmd=imvns&source=lnt&sa=X&ei=QuCNT7ymM5OV0QWoism_Bw&ved=0CBwQpwUoBQ&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=cf7ed2a59364cb6&biw=1920&bih=939)).
-
Upravo tako:)
-
Да Бруни, слажем се са тобом да је посао лектора да исправља граматичке и правописне грешке у неком тексту али ме интересује порекло именица лектура и лекторисање. Како су оне заправо настале и да ли се равноправно употребљавају? Мени је лекторисање некако оправданије од лектуре, не знам. Да, чуо сам и за лектуру али за лектурисане тектове сам недавно први пут чуо и остао изненађен. Мислим, уколико се користи именица лектура онда и инфинитив лектурисати има неког смисла, зар не? Сходно овоме, текстови би могли да буду лектурисани? Мени ово заиста чудно звучи и навикао сам на то да су текстови лекторисани а не лектурисани па ме због тога интересује шта је правилно.
-
Pravilno je lektorisati a ne lekturisati.
Lektorat je, barem kod nas, manja celina od samostalne katedre. Recimo u okviru katedre za romanistiku otvara se lektorat za portugalski, katalonski i slične jezike.
Takođe lektor je i nastavnik stranog jezika na fakultetu; on drži vežbe i njegov posao zove se lektorat, a tako se zove i njegovo zvanje.
-
Veliki rečnik stranih reči i izraza, autori Klajn i Šipka. :)
Pa ima stručnijih od mene da objasne zašto nije lekturisati nego baš lektorisati. :) Osim što tako piše u literaturi :D Klajn u Tvorbi reči 2 navodi lektorisati kao primer kad je glagolski sufiks -isati dodat na imenicu sa značenjem živog bića (str. 340). To znači da je glagol izveden od imenice lektor, a ne od imenice lektura.
-
Лекторат је, колико знам, некаква катедра или њен део у универзитетској установи где се изучава неки језик (види (http://www.google.rs/#q=lektorat&hl=sr&lr=lang_sr&tbs=lr:lang_1sr,qdr:y&prmd=imvns&source=lnt&sa=X&ei=QuCNT7ymM5OV0QWoism_Bw&ved=0CBwQpwUoBQ&bav=on.2,or.r_gc.r_pw.r_qf.,cf.osb&fp=cf7ed2a59364cb6&biw=1920&bih=939)).
Zanimljivo je da se u Jednotomniku kao značenje ove reči navodi isključivo „obavljanje lektorskog posla“.
-
Zanimljivo je da se u Jednotomniku kao značenje ove reči navodi isključivo „obavljanje lektorskog posla“.
И у РМС/6 је исто.
-
Srodna je derivacija:
profesor - profesura - profesorisati
Ali naspram toga:
cenzor - cenzura - cenzurisati
-
Ali to i dalje ne objašnjava kako je lektorat „obavljanje lektorskog posla“. Recimo da je tome donekle srodno elaborat — ali ni elaborat nije „obavljanje elaboracije“ (elaborat je rezultat elaboracije).
-
Ali, s druge strane, "direktorat" jeste (između ostalog) obavljanje dužnosti direktora (upravništvo, upraviteljstvo).